Poetični neuroni

Šta se krije u vašim umovima

Inat i želja za osvetom

Jedna po jedna, pakosti se nižu

Zlobna dela ne odvajate zapetom

Šta drugo poznajete

Sem sopstvenog očaja i tuge

Vaše postojanje je jedino bitno

Nesvesno živite život kroz druge

Vaši glasovi etar paraju

Otrovne reči vaša su oruđa

Šta vam treba da bi preživeli

Dragocena energija tuđa

Ne gledajte u ogledalo

Uznemirićete se zbog odraza svog

Ne progovarajte više ni reči

Uplašićete se od glasa sopstvenog

Zapamtite ovo, zla dela se vraćaju

Onaj što ih stvara, dobiće platu

Nek’ mu se tada svi anđeli nebeski nađu

Jer demoni ništa ne zaboravljaju

Naročito ne kamatu