Poetični neuroni

Čas mi kaže da sam u pravu
Čas mi kaže da nisam
Nikad joj se niko približio nije
Niko sa njom nema odnos prisan

Jednog trenutka gleda u mene
U drugom mi okrene leđa
Da opišem jaz između nas
Tamna, nepremostiva međa

Čas učini da se osećam posebno
Kao da mi je pamet sveta darovala
Već drugog trena se osećam glupo
Ostvari se ono od čega sam strahovala

Nije samo moja, pripada svima
U čemu je njena neodoljiva draž
Neprestano se svako za nju otima
Jer ima sposobnost da se pretvori u laž

Znam da ni vama nije lako
Svako sa njom mora da se suoči
Zar nisam u pravu kada kažem
Nije lako istini gledati u oči