Poetični neuroni

Ona ne dozvoljava da vidim
On mi širom oči otvara
Ona me drži u mraku
On za njom tamu razara

Ona mi je zacrtala put
On docrtao skretnice
lutam po tom lavirintu
nigde nijedne smernice

Ona kaže, "Tako biti mora"
On, "Sve je u tvojim rukama"
dokle tako, pitam se
dan za danom u mukama

Ona mi zatvori vrata
On mi prozor otvori
hoće li se jednom složiti
ko će koga da pokori

Da se jednom pomire
kakva zamisao, prava divota
da se najzad prekine borba
između sudbine i života